Brand Minds je među najvećim, ako ne i najveće poslovno i leadership okupljanje u jugoistočnoj Evropi (bez političara i bogu hvala na tome). Prvi Brand Minds održan je 2014. i okupio je (kako kažu organizatori: skoro pa jedva) 350 ljudi, a danas je jedna od navećih sala u Bukureštu – Sala Palatalui bila skroz puna sa 4.200 učesnika. U 2020. godini očekuje se dolazak 5.000 ljudi i Brand Minds se seli u najveći prostor u Bukureštu.

Iza ovakvog uspeha konferencije stoji, pre svega perfektna organizacija koja se osetila na svakom koraku i koja je za svaku profesionalnu pohvalu, a ujedno i ozbiljan domaći zadatak svim sličnim organizacijama u regionu. Drugi faktor ovog neverovatno eksponencijalnog uspeha su govornici, koji u ovaj region uglavnom ne svraćaju. Reč je o vodećim profesorima, biznismenima, autorima i kritičkim misliocima sadašnjice. Reći ću samo da su oganizatori još 2017. dovely Gary Vee-ja, a danas Grant Cardonea i Guy Kawasakija (koga je meni lično bila želja da čujem odavno).

Posle prvih rečenica vama je jasno da je reč o profesionalnom govornicima, zahvaljujući načinu na koji vam drže pažnju, podstiču na razmišljanje, sistematizuju misli u jasne i struktuirane praktične savete. Sa druge strane, neminovno pomislite sa koliko se amaterskih pokušaja mi susrećemo u celom regionu, ali od nečega se mora početi.

Dok su mi još utisci sveži, proći ću kroz sva predavanja i govornike. Pre toga, još jednom apsolutno sve pohvale na organizaciji, jer ja slično skoro nisam videla.

Događaj je otvorio i moderirao Jeffrey Roggers sa Singularity Univerziteta. Postavljen kao Sillicon Valley projekat i biznis inkubator, Singularity je već izrodio brojne lidere čiji je fokus na eksponencijalne tehnologije i sam po sebi zanimljiv projekat, ali o tome nekom drugom prilikom.

Jeffrey nas je sve zapitao sa kojim veštinama i znanjima planiramo da “preživimo”, ali i uspemo u svetu u kome je Amazon promenio retail industriju, AirBnb turističku, a Facebook upozorio na ozbiljne političke diskurse. Izazvao nas je da, sa konferencije, izađemo sa tri ideje za naš biznis i nas lično. Ja sam izašla sa 33, toliko je sve što je usledilo posle bilo zanimljivo. Možda mi nije sve bilo novo, ali način na koji je izložen je definitivno pomoglo da sistematizujem svoja znanja i drugačije posmatram na ono što već znam.

Prvi govornik je bio vodeći i najviše citirani živi psiholog, dr Robert Cialdini, koji je preko 30 godina posvetio istraživanju načina na koji radi “ubeđivanje”. Dr Cialdini nas je vodio kroz svojih šest principa zahvaljujući kojima drugi treba da nam uvek kažu “da”, a to su: reciprocitet, oskudnost, autoritet, konzistentnost, dopadanje i konzensus.

Sledeći na bini bio je Grant Cardone, američki biznismen, mogul nekretnina, govornik na temu prodaje i liderstva. Moram priznati da, iako ga pratim već neko vreme, nisam veliki fan, jer sam ga doživela previse “novokomponovano”. Međutim, na bini “uživo” me je oduševio  – neverovatna harizma, praktični saveti, ludačka energija – sve je doprinelo da ostavi utisak velike zvezde. Cardone je pričao da biznis ne treba voditi, već razvijati, da je štednja prevaziđen koncept i da se danas čak i najveće korporacije zadužuju, ali pre svega je pričao da bez zaposlenih ne možete ništa i da vase poslovanje samo može da raste sa rastom broja ljudi koji rade.

Nakon pauze za ručak (a spremiti odličan ručak za 4.200 ljudi takođe nije bio neki izazov) došlo je do promene, koja je samo posvedočila odličnoj snalažljivosti organizatora. Brene Brown, govornica zbog koje su mnogi potegli do Bukurešta i autorka brojnih knjiga, kao na primer Dare to Lead, je otkazala svoj dolazak dan pred konferenciju, zbog ozbiljnih porodičnih razloga. Umesto klasičnog izvinjavanja, organizatori su sinoć stavili na avion iz Majamija fenomenalnu Denise Jacobs koja je pričala o unutrašnjoj kritici koju svi imamo i koja koči našu kreativnost.

Ono što je potpuno oduševilo jednog skeptika poput mene je činjenica da je njeno predavanje zasnovano na nauci i biologiji, odnosno načinu na koji funkcionišu sinapse i sličnim procesima, pre nego na očekivanim “verujte u sebe, super si”.

Denise je pored objašnjenja na koji način sebe blokiramo sebe svojim strahovima dala i par korisnih saveta, odnosno pokazala nam par vežbi koji će nam pomoći da se odblokiramo kada je potrebno. Provela nas je i kroz neke korisne materijale poput Adobe istraživanja pod nazivom State of the Create.

Nakon nje, nastupio je Hitendra Wandwa koji je osnovao Institute for Personal Leadership, ali moram da budem do kraja iskrena da mi je ovo bilo jedno od bleđih predavanja. Ne zbog toga što je Hitendra bio dosadan, već zato što su mom senzibilitetu bliže pragmatične teme Cardonea ili saveti Denise Jacobs, umesto relativno filozofskih Hitendrinih misli. Pa ipak, naveo nas je sve da se zamislimo o tome kako doživljavamo sebe i skrenuo pažnju da je najčešće kajanje ljudi na isteku života to što su živeli da ugode drugima, a zaboravljali na sebe.

Nakon njega, na bini je bio Guy Kawasaki koji je apsolutno fenomenalan i jedan od mojih omiljenih “speakera”.  Zabavan, struktuiranih misli i prepuno ličnih priča iz života i rada sa Steve Jobsom u Apple-u. Dobar deo svakog njegovog predavanja je i omaž pokojnom Jobsu, čiji je bio kolega i prijatelj. Tako je i ovog puta rekao da, iako je svet mnogo manje zanimljivo mesto bez Jobsa, izvesno je da on sad govori Bogu šta da radi i da zajedno lansiraju Univerzum 2.0. Sve nas je zabavio kada nam je pokazao sliku njihovog tima iz Apple koju je nazvao “tim najvećih egomanijaka u Americi pre nego što se pojavila Trumpova administracija”.

Poslednji, ali svakako ne najmanje važan, na bini se pojavio Yual Noah Harari, autor nekoliko bestselera na temu inženjeringa, bilo da je to biološki, kiborg ili ne-organski inženjering.

I tako je devet sati proletelo. Na kraju, organizatori već imaju spreman program za 2020. i počeli su sa prodajom karata. Moja topla preporuka svima koji pročitaju ovo je da pokušaju da odu do Bukurešta sledeće godine.