Drugu nedelju mog boravka u Sarajevu obeležila je, kao i ostatak planete, pandemija korona virusa. Stoga će ovo javljanje biti posvećeno nekim mojim observacijama kako se struka (pa i svi mi) nosi sa ovom, sad je već jasno, katastrofom.

Moje prvo razmišljanje je – da li ćemo se prepustiti panici ili je pak vreme da se odmah počne sa razmišljanjem „Šta posle?“ Naime, 2014. godine bila sam član  međunarodnog kriznog tima UN-a tokom poplava koje su pogodile region. Iskustvo, ali i neko pragmatično razmišljanje nalaže da se što ranije krene sa pripremom scenarija zahvaljući kojem će se 1) pregurati prvi udar krize koji će osetiti cela struka, da ne kažem privreda i 2) koji je recovery plan, biće lakše.  Dok ovo pišem, i dalje nemamo ni jasan odgovor na prvo pitanje, pa ću ja kroz retrospektivu nedelje u kojoj je korona virus od „nekog tamo virusa koji je u Kini“ stigao do toga da „ceo region radi u izolaciji ili vanrednom stanju“, izneti neka svoja lična zapažanja.

Ponedeljak

Početak nedelje je delovao mirno, napravili smo plan i raspored aktivnosti. Međutim, već oko 12 sati otkazan je prvi događaj koji je trebalo da organizujemo, zatim drugi, pa i treći.

LSPR, koji je trebalo da počne u subotu, 14. marta, još uvek ne otkazujemo, u tom trenutku situacija deluje relativno mirno. To je zapravo onaj period kad smo svi govorili „hajde da sačekamo dan, dva da vidimo šta će biti.“ Ok, rekli smo, hajde da iskoristimo ovo novonastalo „slobodno vreme“ za pripremu planova, proaktivno delovanje prema klijentima i fokus na online aktivnosti. Možda je već tada trebalo da počnemo da pravimo lockdown scenario, ali kažem, Balkanci smo – ceo region je u ponedeljak još uvek bio u „sačekajmo“ raspoloženju.

Utorak

Iz Beograda stiže informacija da se, zbog nekoliko registrovanih slučajeva virusa u glavnom gradu, naša cela agencija prebacuje na rad od kuće. Možda je delovalo preuranjeno, ali meni je to odlična odluka, jer kao što će se ispostaviti, svega koji dan posle, cela Srbija i region prelaze na sličan režim. Po meni, ovakav potez je pre svega demonstracija lične i profesionalne odgovornosti. Mnoge firme će to iskoristiti kao PR potez, pa čak i primer društveno odgovornog poslovanja. Ne, to je common sense. U prvom trenutku kolege su iskusile par problema sa serverima, pa prevelikim pritiskom ogromnog broja ljudi koji radi „sa distance“. Dobra IT podrška će to brzo rešiti, i to je još jedna stvar – iskusan IT stručnjak se pokazuje kao presudna karika u ovom trenutku. U narednim danima usvojićemo i Microsoft Teams. Program koji će nam značajno pomoći da normalnije funkcionišemo.

Sreda

Mi u Sarajevu počinjemo da razmišljamo o pomeranju LSPR-a, zovemo polaznike i predavače i konsultujemo se. Svi žele da počnemo. Ok, imamo još dan, dva. Službeni put u Banjaluku planiran za četvrtak se otkazuje. Dogovaramo Skype sastanak – ni (tada još) polu-vanredna situacija nije izgovor da neke stvari ne odradite. Kad sve prođe, svi će želeti da nadoknade propušteno i organizacija će biti veliki izazov. Mislim takođe, da ćemo u doba korone svi naučiti jednu važnu lekciju – da previše sastančimo, te da se većina stvari može u današnje vreme odraditi online. U doba korone to je stvar javnog zdravlja, a u svako drugo doba – ušteda vremena i efikasniji menadžment.

Četvrtak

Situacija se već ozbiljno komplikuje, svaki dan dobijamo informacije da je neka nova granica zatvorena, neki let otkazan. U većini zemalja zvanično se obustavlja nastava u školama, zatvaraju se vrtići, prelazi se na rad od kuće. Svi se rapidno prilagođavamo novonastaloj situaciji. Međutim, budimo iskreni, znamo da rad od kuće otvara prostor za relativno slobodnu organizaciju vremena zaposlenih, a direktno utiče na efikasnost i produktivnost. Magičnog rešenja nema, ali ako imate dobar tim, videćete (kao što se nama pokazalo) da zaposleni, ne samo što neće ni na jedan način zloupotrebiti rad od kuće, već im biti važno da se dokažu i pokažu na nivou zadatka. Što je neprocenjivo. Dodatno rešenje su i timski jutarnji „online“ preseci stanja, raspored obaveza i rokovi u kojima isporučujemo šta se od nas očekuje. Jer, ponavljam, sve nas čeka period nakon korone, kada ćemo morati da nadoknadimo propušteno, odgođeno i otkazano, a poslovanje vratimo u normalne tokove.

Petak

U petak smo zvanično odložili i LSPR u Sarajevu. Desila nam se neverovatna situacija, a to je da smo imali tri prijave u sredu i četvrtak, što govori o nesalomivom bosanskom duhu ili barem, gladi za učenjem. Ipak, Ena Maglić, direktorica Represent Communications BiH donosi odluku, vođena time da je javna bezbednost i zdravlje ljudi prioritet. Već sledećeg dana razmatraćemo mogućnost online LSPR-a, ali saglasni smo da sačekamo. U petak šaljemo i prvu ponudu za online trening krizne komunikacije koju ćemo držati Ena i ja preko Skype-a. Ovo je, koliko god stiglo u lošem trenutku, i šansa da učimo, pročitamo neke knjige koje ranije nismo stigli, slušamo neki podcast, ispratimo neki online kurs.

Odjava i povratak za Beograd

U petak i ja odlučujem da se vratim u Beograd, budući da će i naša kancelarija u Sarajevu „raditi remote“. Bez obzira koliko mi Sarajevo prija, i ja želim da budem kući. Doduše u samoizolaciji, jer je to jedina odgovorna stvar koju bi sada svi trebalo da sprovedemo.